Sudionici o udruzi

Velika je moja prednost pred mnogim poznanicima. Evo, na primjer, ti čekaš vikend kao spas od protekloga tjedna. Prošli dani su te natovarili problemima, brigama, pokojim veselim trenutkom, životnim velikim i malim odlukama. Očekuješ da će ti vikend, taj čarobni vikend, donijeti toliko potreban predah, mir, pa možda čak i rješenje za nešto do tada nerješivo.
E, vidiš, ja imam petak. Dođem u najtopliju sobu koju znam, među ljude koji su više različiti nego slični. Tamo se dešava nešto tako divno, a tako jednostavno. Jedna dobra žena nam otvara ormariće u kojima spavaju misli. Otvara ih polako i pušta da polete sobom. Prvo su to njene misli. Osjećaš kako te obavijaju i sjednu na rame, pomiluju uši, uđu u glavu i tamo ostanu. Onda i mi otvaramo svoje ormariće i naše se misli izšuljaju.
Neke glasno, a neke ostaju tihe, ali itekako prisutne. Ima dana kad je ormarić prazan, ali ne brinem, napunit ću ga mislima svojih prisutnih prijatelja. Sve misli lete, dodiruju se, od svake se sačuva barem nešto, obogaćuješ se.
Tako ti vikend meni nema teret kao tebi. Ja ga dočekujem mirno, puna energije, spremna za sva djela. Imam dva dana otvorena za prijatelje i sebe. Ne zgrčena i bremenita. O, da, ostanu problemi, ali su vedrijih boja i premostivi, nisu tako snažni.
Jer ja imam petak, bolje rečeno petak ima mene.

Dušica Cesarec, članica Udruge «Petkom u pet»